Слепи мишеви
Најбогатији регион врстама слепих мишева
Источна Србија, регион у коме је и Сесалачка пећина, представља најбогатији регион врстама слепих мишева у Србији, где је забележено 29 врста од 31 врсте колико броји фауна слепих мишева.
У Сесалачкој пећини, потврђено је присуство 10 врста слепих мишева и то: европски дугокрилаш (Miniopterus schreibersii), велики јужни вечерњак (Myotis blythii), дугопрсти вечерњак (Myotis capaccinii), велики европски вечерњак (Myotis myotis), средоземни потковичар (Rhinolophus euryale), мали потковичар (Rhinolophus hipposideros), велики потковичар (Rhinolophus feremequinum), јужни потковичар (Rhinolophus blasii), мали бркати вечерњак (Myotis alcathoe) и велики поноћњак (Eptesicus serotinus) од којих су сви строго заштићене врсте и међународно значајне.
Репродуктивно сколониште слепих мишева
Посебна вредност Сесалачке пећине су мешовите породиљске колоније великог потковичара (Rhinolophus feremequinum), средоземног потковичара (Rhinolophus euryale), јужног потковичара (Rhinolophus blasii), дугопрстог вечерњака (Myotis capaccinii), великог јужног вечерњака (Myotis blythii), великог европског вечерњака (Myotis myotis) и европског дугокрилаша (Miniopterus schreibersii).
Због присуства мешовите колоније 7 врста слепих мишева, Сесалачка пећина представља једну од најзначајнијих летњих репродуктивних склоништа слепих мишева у Србији.
Погодан екосистем за ретке врсте слепих мишева
У простору око Сеселачке пећине срећу се два типа станишта и то: листопадне широколисне шуме, као и супторпска/тропска сува жбунаста станишта.
Сесалачка пећина преставља једно од најважнијих подземних склоништа великог европског дугокрилаша (Miniopterus schreibersii), европског вечерњака (Myotis myotis) и великог јужног вечерњака (Myotis blythii) и окупља више стотина јединки ових врста које у летњем (мај-јун) периоду образују породиљске колоније.
Зимовалиште великог броја врста
Такође, у мањем броју, од 50 до 100 јединки врста великог европског вечерњака (Myotis myotis), јужног потковичара (Rhinolophus blasii) и средоземног потковичара (Rhinolophus euryale) образују летње породиљске колоније.
Врсте за које је потврђено зимовалиште у Сесалачкој пећини су: мали потковичар (Rhinolophus hipposideros), европски дугокрилаш (Miniopterus schreibersii), велики потковичар (Rhinolophus feremequinum), мали бркати вечерњак (Myotis alcathoe) и велики поноћњак (Eptesicus serotinus) који образују хибернационе колоније у бројности од 50 до 100 јединки по врсти.
(Eptesicus serotinus)
Једна од најпознатијих врста у Сесалачкој пећини. Велики вечерњак настањује улазе пећина и околне стеновите пределе. Лови у сумрак изнад ливада и сеоског подручја, а познат је по снажном лету и прилагођености животу близу људских насеља.
(Eptesicus bottae)
Ретка врста која се у Србији јавља у мањем броју, а у Сесалачкој пећини проналази стабилно уточиште због константне температуре и влажности. Активан је током топлијих месеци и храни се углавном крупнијим инсектима.
(Myotis capaccinii)
Ретка и строго заштићена врста која насељава влажне делове пећина и подручја близу воде. Његово присуство је посебно значајно. Стабилна клима омогућава овој осетљивој врсти да одржи колоније. Познат по издуженим прстима на крилима и изузетно тихом, прецизном лету.
(Miniopterus schreibersii)
Ово је једна од најважнијих заштићених врста у региону. Познат по дугим и уским крилима, дугокрили вечерњак је изузетан летач и често формира велике колоније. Сесалачка пећина му представља идеално станиште за пребивалиште и размножавање.
(Rhinolophus hipposideros)
Међу најмањим европским потковичарима. Лако препознатљив по карактеристичном „потковицом“ обликом носа. У пећини борави током целе године, осећајући се сигурно у тишини и стабилној микроклими која му је неопходна за опстанак.
(Rhinolophus euryale)
Топлолубива врста која насељава простор источне и јужне Србије. У Сесалачкој пећини налази идеалне услове за летње и прелазне колоније. Храни се ситним лептирима и дубоко улази у пећинске делове током дневног мировања.
Како доћи до Сесалачке пећине
Споменик природе Сесалачка пећина је од Сокобање удањена 17 km, од Алексинца 46 km, од Ниша 80 km и од Београда 245 km. До природног добра је наjлакше доћи са регионалног пута Сокобања – Књажевац, скретањем северно код Читлука за села Сесалац и Милушинац, односно на раскрсници лево кроз село Сесалац.
