Фауна Сесалачке пећине
Истраживањем фауне бескичмењака Сесалачке пећине, констатоване су врсте из групе скокуна (Collembola), двокрилаца (Diptera), тврдокрилаца (Coleoptera) и правокрилаца (Othoptera).
Ред Orthoptera
Фамилија Raphidophoridae
Troglophilus neglectus, троглофилна врста, дисјунктног ареала распрострањена у брдско-планинском делу источне и западне Србије, у западном делу Босне, Хрватској и Словенији. Најчешће се налази у улазним деловима спелеолошких објекта, а може се наћи изван, у трулим стаблима и пањевима. У Сесалачкој пећини нађено је десетак женки у различитом стадијуму развића.
Ред Coleoptera
Фамилија Carabidae
Laemostenus terricola, распрострањење обухвата целу Европу и Кавказ, а интродукована је и у Сверну Америку и Индију. Честа врста у подземним објектима Србије, поготово уколико су настањени слепим мишевима где се хране ситним бескичмењацима на гуану. У материјалу сакуљеном у Сесалачкој пећини, ова врста доминира па се може закључити да је у пећини присутна већа популација слепих мишева.
Ред Coleoptera
Фамилија Staphylinidae
Quedius mesomelinus skoraszewskyi, ареал ове подврсте обухвата централну и југоисточну Европу. Троглофилна врста које се често налази у спелеолошким објектима источне Србије.
Водоземци
Међу представницима фауне водоземаца и гмизаваца околине Сесалачке пећине среће се велики број врста које се могу наћи широм територије Србије. Од укупног броја врста ових група, које за подручје Србије износи око 45 врста (21 врста водоземаца и 24 врсте гмизаваца), на простору околине Сесалца и Сесалачке пећине забележено је укупно 22 врста (6 врста водоземаца и 16 врста гмизаваца).
Слепи мишеви
Сесалачка пећина представља једну од најзначајнијих летњих репродуктивних склоништа као и зимовалишта слепих мишева у Србији.
Псеудошкорпија
Сесалачка пећина је станиште и лажних шкорпиона (Pseudoscorpionida, Pseudoscorpiones), ситне, пауколике животиње које јако подсећају на шкорпије.
Како доћи до Сесалачке пећине
Споменик природе Сесалачка пећина је од Сокобање удањена 17 km, од Алексинца 46 km, од Ниша 80 km и од Београда 245 km. До природног добра је наjлакше доћи са регионалног пута Сокобања – Књажевац, скретањем северно код Читлука за села Сесалац и Милушинац, односно на раскрсници лево кроз село Сесалац.
